Toliko puta, kada smo u teškim situacijama, mislimo da nas je Bog zaboravio. Okupirani smo tim bolom koji osećamo i naše molitve su usmerene na veličinu problema, umesto na Božiju veličinu i sveprisutnost. Bog zna šta je ono što je tebi potrebno i šta je ono što želi da te nauči, ali isto tako zna i koliko možeš da izdržiš. “Nije vas snašlo nikakvo iskušenje osim ljudskog. A Bog je veran: neće dozvoliti da budete iskušavani preko svojih snaga, nego će vam zajedno sa iskušenjem dati i izlaz iz njega, da možete da izdržite.” (1. Korinćanima 10, 13) Neće ti dati više nego što možeš da izdržiš, ali će te pritisnuti onoliko jako koliko zna da je potrebno da bi nešto naučio i sve više ličio na Hrista. Kada shvatimo da je sve što nam se događa za naše dobro, imaćemo snage da nastavimo dalje sa pesmom slavljenja u srcu. “Znamo da Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole, onih koji su pozvani po njegovom naumu. One koje je unapred znao, Bog je i predodredio da budu saobraženi slici njegovog Sina, da on bude prvorođeni među mnogom braćom.” (Rimljanima 8, 28-29) O, kako su čudesni putebvi Gospodnji! “Zahvaljuj GOSPODU, dušo moja, i sve što je u meni, njegovom svetom Imenu.” (Psalam 103, 1) Ležati u bolničkom krevetu, okupirana decom sa toliko različitih i ozbiljnih bolesti, shvatila sam kolika je Božija milost prema meni i koliko je potrebno da mu se preporučimo svakog dana i budemo zahvalni za sve što imamo, i nemamo, jer je sve na našu korist kao Njegovoj deci. Čovek toliko puta nije svestan šta ima dok to nešto ne izgubi… To je u njegovoj prirodi, ali će nas Bog često dovoditi u neke situacije u vidu opomene, testa ili lekcije kako bi nas podsetio, i sve to bi smo trebali da dočekamo raširenih ruku, iako je mnogo puta teško, ali to znači da naš Otac radi na nama. “Smatram, naime, da naša sadašnja stradanja nisu ništa u poređenju sa slavom koja će se u nama otkriti.” (Rimljanima 8, 18)
Autor: Lidija Aćić
