Mnogi kažu, ko je video Boga…
Ja ga tražim:
U nevinom osmehu deteta, u dubinama očiju staraca.
U silnim okeanima i čaši vode u mojoj ruci.
Na poljanama i šumama, visokim planinama i svemu što živi u njima.
U ljupkom cvetiću koji podrhtava na vetru – niknuo između dva kamena.
Ja ljubim Gospoda celim srcem…
Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje –
da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja na zemlji kao i na nebu
Zamislite letnji povetarac kako miluje zlatno žito.
Ono se talasa, zreli, nabrekli klasovi šapuću, šapuću…
Zvonki cvrkut ptica u krošnjama, kliktaj orla u nebeskim visinama.
Dostojanstveni purpurni zalazak sunca, sjajno zvezdano nebo.
Belu, blještavu munju, koja u sekundi sastavi nebo i zemlju.
Tutnjavu gromova u teškim sivim oblacima…
Moj i tvoj glas…
Sve to slavi kako zna i kako mu je Bog uredio glas.
Svet, svet, svet je Gospod Bog, Svedržitelj naš!
Ja verujem u Gospoda i osetim Ga…
U mirisu toplog hleba na mom stolu –
Nisam gladna ni ja, ni moj dom.
Hleb naš potrebni daj nam danas
Prati me u svakoj mojoj vreloj suzi pokajnici i opraštanju.
I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima našim
Čuva me u svakom svom koraku – ravninom, dolinom, strminom, na
visokoj litici i ivici ambisa.
I ne navedi nas u napast, no izbavi nas od zla
U tišini svoje sobe kada zahvaljujem ili molim u ime Isusa
kažem Gospodu: „Laku noć“ – ja se ne bojim noći ni jutra, jer ja verujem da ću ga prepoznati u sjajnom praskozorju ovozemaljskog dana.
A ako ne, onda se nadam da ću stajati na vratima slave i videti ga licem k licu…
Jer je Tvoje carstvo i sila i slava zauvek
A M I N
Autor: Anica Ćeran
