Umesto da Hrista slave i da mu se raduju i hvale, oni ga pljuju, bičuju i šamaraju.
A Pilat im reče da krivicu Hristovu ne nađe, ali ga oni osudiše i krst na leđa mu staviše.
Na Golgoti ga na tom krstu razapeše, i Kajafinu zamisao i presudu obaviše.
I trećeg dana desi se čudo to, da je Hrist vaskrsao i iz groba izašao.
Ali Marija ga ne vide u grobu tu, pa oseti u svom srcu veliku žalost i tegobu.
Kraj groba ugleda čoveka i ne pozna ga, pa upita za pokojnika, a on progovori “Marija!” i reče
da kaže braći da će k njima na viđenje doći, pre nego što će svome Ocu na nebo poći.
I čuvši njegov glas, i ona kao što svaka ovca iz tora prepozna svog pastira glas,
u njoj se istog trena povrati nada i vera za sve nas, da će Hristos ispuniti obećanje za vernikov večni spas.
I otrča Marija u svoj svojoj sreći, učenicima o tome reći.
“Nakon vaskrsenja će poslati vas da po svetu prenosite njegov glas.”
I dok su učenici nakon toga u strahu bili, i od Jevreja i nevernika se krili,
Isus kroz zatvorena vrata prođe, i svojoj braći u miru dođe.
Onda se vrati na nebo svome Ocu gore, i pošalje im Svetog Duha na zemlju dole.
Jer ko nema Svetog Duha Hristova taj njemu ne pripada.
Jer taj voli više grešni svet, i za Hristovu žrtvu mu misao nikada ne dolazi na pamet.
I zato verniče budi istrajan i ne budi duhovno slep, i svojim srcem i dušom
slavi Hrista, Gospoda Boga i Svetoga Duha u ovom životu zauvek.
Amin!
Autor: Jovan Danić