Svi mi trebamo nadu i utehu u ovim teškim vremenima u kojima živimo, kada je korona virus blokirao ne samo našu zemlju, nego ceo svet. Kada sve izgleda kao izvan kontrole, kada se to tiče naših vlastitih života. Kada smo u situaciji da je naše zajedništvo, odnosno društveno udaljavanje jedni od drugih na snazi. Pitanje koja nam se u takvoj situaciji samo nameće je: Kako ćemo se mi kao hrišćani ponašati u ovoj situaciji u kojoj smo se našli? Šta nam valja činiti? Kakvu razliku mi treba da donesemo u današnji svet koji danas nema drugih rešenja i nade za budućnost? Jedno je sigurno, a to je ono što vera jednog hrišćanina nudi – blaženu nadu u ovome nesigurnom svetu današnjice (Titu 2: 13). Svuda oko nas žive ljudi koji su preplašeni, neke čak hvata panika i to je razlog zašto je važno da se crkva u ovakvim vremenima ne povlači sama u sebe i u svoj vlastiti strah. Ono što je nekada A.V. Tozer rekao je više nego istinito: “Prestrašen svet treba neustrašivu crkvu.” Zašto je to tako? “Jer Bog nam nije dao Duha koji nas čini plašljivim, nego Duha koji nas ispunjava silom, ljubavlju i razboritošću.” (2 Timoteju 1: 7) Zatim poznati hrišćanski apologeta K.S. Luis reče ovako: “Bog nam govori šapatom kada doživljavamo zadovoljstva, govori našoj savesti, ali viče u našim patnjama: to je Njegov megafon da razbudi gluvi svet.” Zato sada treba da pažljivo slušamo Njegov glas.
Ovo znači samo jedno, da Bog ne želi da budemo paralizovani od straha u ovoj velikoj pretnji našem narodu i svima nama, nego da budemo u isti mah oni koji će balansirati našu veru sa praktičnim stvarima, koje možemo primeniti u ovakvoj situaciji. U prvom redu, da slušamo naše nadležne i njihove odredbe, recimo da ukinemo naša bogosluženja, nastavu na BTŠ, držimo se karantina, peremo ruke, nosimo maske, itd… (a to sve se sigurno ne tiče nedostatka naše vere!). Nažalost, ima nekih glasova koji se protive i ovim odredbama vlasti, jer je navodno za njih “Bog jedina zaštita.” Na pitanje vlasti kako dopreti do vernika se odgovara: “Ne može se dopreti (vernicima), jer njima nije autoritet predsednik države, niti predsednik vlade, niti epidimeiolozi, nego Bog.” Naš stav treba da bude drugačiji, odnosno dijametralno suprotan. Treba da se molimo i živimo kao da naša sigurnost i zaštita zavisi od Boga, ali isto tako da preuzmemo sve mere naših vlasti u vezi predostrožnosti kao da naša sigurnost zavisi od nas. Ovako se naše privilegije kao Božijeg naroda balansiraju sa našom odgovornošću prema nama samima i društvu u kojem živimo. Ovime sigurno ne poništavamo Božiji suverenitet i zaštitu, nego se odgovorno ponašamo u društvu koje uređuje Bogom dana vlast, a koja čini sve da nas zaštiti od ovoga zla za naše dobro (Rimljanima 13: 4). Ali zar je to sve što se tiče nas hrišćana, da budemo samo pasivni posmatrači!?
Ova, rekli bi, pasivna reakcija na ovu krizu nije sve, nego je potrebna ako tako možemo reći i “aktivna” akcija. Božiji narod je uvek bio narod od akcije, odnosno dela. Ono što mi kao vođe, odnosno pastori i članovi naših zajednica treba da učinimo, je više nego bilo šta, a to je primeniti mudrost od Gospoda kako poslužiti našim ljudima u ovoj jedinstvenoj situaciji. Božiji narod se i u prošlosti uvek dokazivao kroz ovakve krize, upravo u teškim vremenima, kao i danas. Naravno, mi se upravo sada nalazimo na još neistraženoj teritoriji i zato je veoma važno da upotrebimo sve moguće resurse i sredstva koja su nam na raspolaganju da pomognemo našem narodu. Na to nas obavezuje i apostol Pavle rečima: “Stoga, dakle, dok još imamo vremena, činimo dobro svim ljudima, a pogotovu svome rodu po veri.” (Galatima 6: 10) Na prvom mestu treba da se molimo jedni za druge, naročito za starije članove našega Saveza. Zatim, neka nam Gospod da snage, vizije, prilike i kreativne ideje kako da poslužimo našim najviše ugroženim članovima, komšijama i svim bližnjima koji su iznad 65 godina starosti i nalaze se u kućnoj izolaciji. Zatim siromašnima, napuštenima, bolesnima i bespomoćnim građanima naših mesta gde živimo. Učinimo sve to u ime našega Gospoda Isusa Hrista i na Njegovu slavu (Matej 25: 35-36). Na ovaj način komunicirajmo ljubav našega Gospoda Boga za sve ljude. Ovako ćemo poslužiti svome narodu u teškim vremenima i kroz prilike koje nam sam Gospod daje. Sve to neka je samo Njemu na slavu! Amen.
Vođstvo SBCS
