Dok prolazimo kroz pandemiju u našoj zemlji shvatamo da se vanredno stanje ne uvodi često. Naša država propisuje nova pravila iz dana u dan , kako bi se ljudi sačuvali od virusa. Dok slušam koje mere zaštite treba da se poštuju, okrećem se ka sebi. Pokušavam sve da uradim da bih spasila svoj život, i zaboravljam onog koji mi je dao život i koji može da ga oduzme. Šta Bog želi da naučim dok prolazimo kao država kroz pandemiju, i izolaciju?
PANDEMIJA U XVI I XXI VEKU
Pandemija u XVI veku
Avgust 1527. godine, Vitenberg Nemačka. Stanovnici ovog grada se pakuju uz paniku i napuštaju grad. Razlog masovnog iseljavanja iz grada jeste bolest koja se proširila. Bubonska kuga se širila gradom, a ljudi su želeli da prežive. U tom gradu je živeo reformator i pastor crkve u Vitenbergu, Martin Luter. Iako ga je njegov dobar prijatelj savetovao da napusti grad, kako bi sačuvao svoj život i ženu koja je trudna, Luter odlučuje da ostane u gradu i brine se za bolesne ljude. U svoju kuću prima bolesnike kako bi dobili odgovarajuću negu. Da li je Luter znao koliko je ova bolest opasna kada je ostao, i brinuo se za bolesnike?
Medicinski priručnik ovako opisuje simptome kuge;
Simptomi bubonske kuge se javljaju od 2-5 dana. Osobi koja je zaražena naglo raste temperatura do 41°C, i uz nju se pojavljuje jaka drhtavica. Otkucaji srca postaju sve jači a krvni pritisak pada. Pojavljuju se čirevi koji su osetljivi na dodir. Drugog dana čirevi počinju da zaceljuju. Osoba koja ima sve ove simptome je nemirna, bunca i zbunjena. Bolest se prenosi kijanjem ili kašljanjem. Do smrti dolazi između trećeg i petog dana ako se bolest ne leči. Procenat ljudi koji su umrli je veći od polovine nelečenih osoba. Za samo sto godina od kuge je nestalo šezdeset procenata tadašnjeg stanovništva.
Iz jednog pisma saznajemo šta je vodilo Lutera da ostane. Pismo je napisao pastor iz susednog grada, tražeći da mu Luter napiše kako pastori treba da postupaju kad su ljudi oko njih zaraženi kugom. U odgovoru koji je napisao Luter bilo je jako ubeđenje da je Bog pustio kugu zbog ljudskog greha. Hrišćani pandemiju treba da prihvate ponizno i u pokajanju. Oni hrišćani koji su pastori, lekari ili imaju jaku veru, treba da ostanu i brinu se za svoje susede, porodicu, braću i sestre u crkvi.Razlog njegovog ostanka kao pastora bio je Bog. Znao je da je od Boga dobio zadatak da vodi crkvu u Vitenbergu kao pastir, i bio je spreman da položi svoj život za ovce. Stih koji je napisao svom prijatelju pastoru bio je veoma poznat. Bio sam bolestan – i vi ste me negovali (Matej 25:36). Luter je shvatio da je negovanje bolesnih ljudi bio rad za Hrista. Ljubav koju je on imao za ljude je pokazala Hristovu ljubav, za narod usred bolesti koja se jako brzo širila. Ovaj događaj se završava sa Luterom koji uči ljude da se pouzdaju u Boga čak i kada umiru.
Pandemija u XXI veku
Nisam znala za ovaj događaj. Luter je za mene bio reformator koji je prošao kroz mnoge probleme da bi smo mi danas imali crkvu. Vraćanje u prošlost me je podsetilo koliko je kuga opasna bolest. Danas se mi suočavamo sa drugim virusom. Crkvene zgrade su zatvorene, ljudi su zatvoreni u svojim kućama. Strah vlada u srcima ljudi oko nas.
MOJA MALA LJUBAV
Nema mnogo ljudi koji će pokazati svetu Hrista. Istražujući o Luterovoj požrtvovanosti da služi drugim ljudima, uprkos mogućoj smrti, videla sam koliko sam nekada okrenuta samo ka sebi. Ljubav koju je imao Martin Luter pokazuje koliko je moja ljubav za ljude mala i sebična. Virus koji zahvata veći deo sveta, mene kao i mnoge hrišćane navodi da brinem da li ću preživeti. Svoje molitve Bogu okrećem ka samoj sebi, potrebna mi je snaga, treba mi ohrabrenje. Ljudi ne izlaze iz kuća jer žele da sačuvaju svoj život, ne tuđi. Zaboravljamo na braću i sestre kojim je još teže, jer im je neko blizak zaražen virusom, i ne znaju da li će se oporaviti. Jako mnogo ljudi ne može da se vrati kući, jer su aerodromi zatvoreni. Često ne razmišljamo o migrantima iz Irana, koji su hrišćani. Zatvoreni su u evropskim kampovima već mesecima, bez zajedništva sa drugim hrišćanima… Pavle nas uči: „Ne starajte se samo svako za svoje, nego svako i za ono što se tiče drugih.“ Luter je ostavio primer, kojeg trebamo svi da sledimo. Postoji jako mnogo načina, koje ne primećujem, da dok sam u kući stavim potrebe drugih ljudi ispred svojih.
SPASITELJ KOJI OPRAŠTA
Jako mnogo ljudi je bez nade u ovom trenutku. Mnogi ljudi su na korak od smrti, i nemaju čemu dobrom da se nadaju. Neki će danas umreti bez zastupnika pred Bogom, i biti večno osuđeni. Kao hrišćanin znam da imam za svoje grehe posrednika koji je umro umesto mene. Uzeo je sav Božiji gnev koji je bio namenjen meni, a meni dao svoju pravednost. Baš kao što ni Luter nije zaslužio da Hrist uzme njegove grehe, nisam ni ja. U svakom trenutku mogu da se obratim Bogu radi milosti. Hrist mi je svojom smrću dao svoj život. Njegova smrt mi je dala milost i oproštenje pred Bogom. Milost Spasitelja je motivisala Lutera da iskazuje milost drugim ljudima. Smrt ja za njega bila milost, jer bi bio sa svojim Spasiteljem. Ovako treba da razmišljam i ja danas. Trebalo bi da pokazujem milost ljudima oko sebe. Isti Spasitelj koji je vodio Martina Lutera tokom kuge, koji je opraštao njegove grehe, je i moj Spasitelj. Taj Spasitelj me vodi svakog dana uprkos pandemiji u našoj zemlji, oprašta mi svaki manjak ljubavi, i uči me da pokazujem milost mojim bližnjima.
DELA LJUBAVI U VREME PANDEMIJE
Milost koju je Bog dao meni, On želi da iskaže još mnogim ljudima, kroz mene i tebe. Hrist treba da bude proslavljen kroz svoju crkvu čak i u danima zatvaranja granica, gradova, poslova. Moje molitve treba da budu usmerene za dobro drugih. Moje služenje ljudima koji su u potrebi treba da vidim kao rad za Hrista. Kroz ove dane u kojima vlada strah, hrišćani treba da pokažu Božiju ljubav bez straha od bolesti. Sve što se dešava je u Božijim rukama. Baš kao što je Bog sačuvao Lutera, danas može da sačuva i nas jer je ostao isti, Njegova sila je ista. Bog ima autoritet nad virusom, i od nas se traži da budemo primer u ovim teškim danima.
„Gospode, ti si nam prebivalište kroz sva pokolenja. Pre no što su se rodile gore i ti zemlju i svet iznedrio, ti si Bog od večnosti do večnosti. Ti čoveka vraćaš u prah.“
Autor: Jelena Aćić
