Pred nama je jedan važan odlomak. Ovo je deo u Bibliji koji se često puta pogrešno tumačio, i zato je važno da ga razumemo u kontekstu celog Novog zaveta, i celog Svetog pisma. Cela poslanica Jakovljeva je zapravo serija testova kojima testiramo da li imamo pravu i živu veru, ili je nemamo. U ovom odlomku, Božija Reč nas testira da li imamo pravu, živu veru, kroz to da li iz naših života izlaze pravedna dela. S obzirom da je Jakov u ovom odlomku nekoliko puta spomenuo reči: „opravdanje” i to „delima”, ono što prvo moramo uraditi jeste razumeti šta je ono što Jakov misli, kako ne bi smo napravili ogromnu grešku i ovo shvatili tako da čovek pred Bogom može da se opravda delima. Da li čovek može pred Bogom da se opravda delima? Ostatak Novog zaveta, pogotovo Pavlovo učenje, učenje Isusa Hrista, a i ostatka Biblije jasno odgovara na ovo: NE! Čovek ne može da se opravda delima pred Bogom! Jedini način kako čovek može da se opravda pred Bogom i bude spasen je verom. Jedan od najvećih uzvika koji je izašao iz Reformacije bio je: SOLA FIDE! SAMO VERA! Grešnik se opravdava pred Bogom samo verom, bez udela dela. Ovo je naravno učenje Svetog pisma iz kog je i proizašao ovaj uzvik SOLA FIDE. (Jovan 1,12; Jovan 3,16; Jovan 5,24; Rimljanima 3,20-28; Rimljanima 4,1-25; Rimljanima 5,1; Rimljanima 11,6; Galatima 2,16-21; Galatima 5,6; Efežanima 2,8-9; Filipljanima 3,9;) Apostol Pavle je celu poslanicu Galatima posvetio tome da objasni da se grešnik može pred Bogom opravdati SAMO verom, bez i jedno najmanjeg dela. To je radio i u poslanici Rimljanima. Gospod Isus je takođe ovo poučavao. Dakle, ako se čovek pred Bogom može opravdati samo verom, bez dela, zašto onda Jakov ovde uči da se čovek opravdava i delima, a ne samo verom? Kada ovaj odlomak pogledamo u njegovom kontekstu videćemo da Jakov ovde uopšte ne misli da čovem može pred Bogom da se opravda delima, i da kroz to bude spasen. Ako se vratimo u prvu glavu Jakovljeve poslanice, videćemo da i sam Jakov tvrdi da je spasenje milosni dar od Boga, koji je odlučio da nas rodi Rečju istine, i ovo dolazi sa neba kao dobar dar i savršen poklon za nas (Jakov 1,17-18). Jakov zna da mi kao ljudi ne možemo pred Bogom biti opravdani delima, i ne možemo biti spaseni bilo čime što mi činimo. Dakle, kada on kaže: „opravdani delima, a ne samo verom”, on u stvari uopšte ne govori o opravdanju pred Bogom. On reč: “opravdanje” koristi u potpuno drugačijem smislu nego apostol Pavle. Prvo, kada je Pavle govorio o opravdanju, on je uvek govorio o prihvatanju kod Boga koje dolazi samo kroz veru. Sa druge strane, Jakov ne govori o tome. Jakov govori o jednoj situaciji u crkvi u kojoj postoje neki ljudi koji govore da su hrišćani, ali ne žive tako. Ovi ljudi misle da imaju veru, i da su prihvaćeni kod Boga, ali u njihovom životu se to nije videlo, jer nisu imali pravedna i dobra dela. Oni su čuli da je dovoljno verovati da bi bio spasen, i to su dobro čuli. Efescima 2,9 “Jer, milošću ste spaseni, kroz veru – i to nije od vas, nego je Božiji dar – a ne na osnovu dela, da se niko ne bi hvalio.”
Ali ono što ovi ljudi nisu shvatili, kao što nažalost ni mnogi danas ne shvataju, jeste da nakon što je osoba zaista spasena i prihvaćena kod Boga samo verom, onda bi trebalo da čine dela. I to vidimo odmah u 10. stihu: “Jel, mi smo njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog unapred pripremio da u njima živimo.” Mi nismo spaseni delima. Mi nismo spaseni verom da bi smo ostali bez dela. Mi smo spaseni verom, za dela. Prava, živa, spasonosna vera će uvek doneti dela. Ako nema dela, verovatno nema ni vere. I kada se sa ovim shvatanjem vratimo u naš odlomak, onda shvatamo o čemu Jakov govori. On daje test onima koji tvrde da su hrišćani, da su spaseni, tako što im kaže da ako postoje dela koja izlaze iz njihovih života, onda ta dela opravdavaju to da oni zaista imaju živu veru. Sa druge strane, ako neko nema dela, trebao bi da pogleda svoje srce, jer vrlo verovatno da u njemu ne postoji živa vera. Jakov želi da kaže da se prava, živa vera vidi u delima. Dela opravdavaju to da postoji prava vera. Kao što je bio slučaj sa Avramom. Avram je bio pred Bogom opravdan samo verom: 1. Mojsijeva 15,6 “Avram poverova Gospodu i on mu to uračuna u pravednost.”
Avram je već ovde bio opravdan, spasen, jer je verovao u Gospoda. Ali, kada je Bog od njega tražio da žrtvuje svog sina Isaka, onda je Avram dobio priliku da opravda tu svoju veru, i da pokaže da zaista ima živu veru, što je on i uradio.
I ono što je velika istina ovog odlomka koja bi trebala da testira naša srca danas jeste: Spasenje dobijamo samo verom, ali vera nikada ne ostaje sama, već uvek donosi plodove dela, pokajanja, pravednosti. Naše učestvovanje u veri mora da bude delotvorno Filimonu 6. Ljudi oko nas bi trebali da vide naša dobra dela, i da zbog toga daju slavu našem Bogu na dan pohođenja 1. Petrova 2,12. Mi smo ljudi spaseni za dobra dela koja je Bog pripremio za nas unapred, da u njima hodamo Efescima 2,8-10.
Da li je tako sa nama? Da li u našim životima postoje dela? Da li je naše učestvovanje u veri delotvorno? Da li ljudi ovog sveta mogu da vide naša dobra dela? Da li hodamo u delima koja je Bog pripremio za nas? Ako je odgovor DA, onda imamo živu veru, i prošli smo test koji je Jakov postavio pred nama. Ako je odgovor NE, i ako zaista ne postoje nikakva dela u našim životima, onda je naša vera mrtva i ne može da nas spase. Pokajmo se za to, i predajmo naše živote Gospodu, možda po prvi put iskreno.
Budimo ljudi od dela, budimo pravi hrišćani, budimo kao naš Bog koji uvek radi… Neka već danas naše ruke budu uposlene da činimo ono na šta smo pozvani… Amin!
Autor: Zoran Tornjanski
