Prolazeći kroz život ubrzo shvatimo da je on sastavljen od bola, usamljenih dana i padova. Čovek kroz sve to ne razume šta je njegova svrha. Zar kroz naše boli može da ispadne nešto dobro? Zar i kad tonemo ima nade da nismo sami? Postoje dani kada vera ne može da se usredsredi na Hrista, kada naše misli ne mogu da se prebroje, a teškoća u srcu ne može da se smanji. Pitamo se gde je Bog i gde su bližnji. Dok živimo naše dane shvatimo da ovaj život nije toliko savršen. Šta više nema nigde savršenstva. Da li to znači da ni Bog ne radi ako se mi tako osećamo? Ne. Bog je uprkos svemu i dalje isti. Njegova reč je jasna i ne menja se čak i kad ga ne vidimo. Ono što on misli se nikada neće promeniti. Kada je to savršenstvo prekriveno lažima, padovima i neuspesima postoji jedna osoba koja je pobedila svet. Kroz nevolje i probleme voli da slušam jednu pesmu: “Ne ja nego Hrist koji živi u meni, ne mojom snagom već njegovom. Jer nema bolje žrtve.” Kroz svoje probleme i nevolje ona me vraća na krst. Ponovo se sećam Isusove smrti i vaskrsenja, krsta, njegove patnje, i dobijam novi pogled na sve oko mene. Krst koji je dao život, dah, osmeh, nadu, veru, ljubav… Nešto što ja kao čovek ne mogu dati nikome, ali pošto je on umro pa i vaskrsao mogu da živim tako. Šta god pročitala ili koji god savet dobila nije toliko dobar kao krst. “Tam kod tebe Isuse studenac je živi, grešniku je pravi raj gore na Golgoti.” Posle ovoga mogu da se setim da je Hrist taj koji vidi naše doline i planine. Mogu da držim Bibliju otvorenom u svemu jer ću u njoj naći siguran temelj. Jer našli smo živog Hrista, a smrt njegova je dobitak. “Bio je proboden zbog naših prestupa, satrven zbog naših zlodela; njega je snašla kazna koja nas učini celima i njegovim ranama smo isceljeni.” (Isaija 53: 5). On je Prvorođeni iz mrtvih da u svemu bude prvi (Kološanima 1: 18). Posle svega ovoga praznici, služba, posao, obaveze nisu teške. Ovo je moja nada i mir, ništa drugo nego krv Isusova. Ovo je sva moja pravednost, ništa drugo nego krv Hristova. Jer u čoveku kojeg pere krv razapetoga Hrista ostaje samo mir i čistoća.
Autor: Jelena Aćić
