Mnogi od nas juče su proslavljali Uskrs. To podrazumeva – šta? Ispunjavanje mnogih običaja, žurbu, planove za što svečaniju atmosferu, pozdrav „Isus vaskrse – Vaistinu vaskrse…“
Isus nas je posmatrao!
Danas, analizirajući naše u velikoj meri promašeno juče, nameće se razmišljanje o suštini Uskrsa. Odnekud odzvanjaju reči: „JA jesam!”
Gde si, Isuse? Govori mi!
Onda sam razumeo…
„Isus uze hleb, blagoslovi ga i izlomi, pa dade učenicima, govoreći: ’Uzmite i jedite – ovo je moje telo’ Onda uze čašu, zahvali Bogu i dade im je, govoreći: ’Pijte iz nje svi, jer ovo je moja krv, krv novog saveza, koja se proliva za mnoge, za oproštenje greha.” (Matej 26, 26b-28) Isusovi najbliži ovo nisu razumeli. Bio je sa svojima, ali Njegove reči ih nisu dotakle. Mislili su na sebe – da nisu možda oni ti koji će izdati Hrista. Mislili su o svojoj odgovornosti, svom životu, ali ne o Njemu i rečima koje je izgovarao. Njegov život i njegova smrt ih nisu doticali.
Polako je počela da se približava vremenska etapa koja je morala doći. Toliko vremena je prošlo od kada je Otac razgovarao sa svojim narodom. I sada, Hrist je tu, sedi sa onima koje voli, spreman da za njih učini ono što do tada za njih niko nije bio spreman da učini. Spreman da ponese njihov krst, krst ruga i sramote, greha, prljavštine, učini sebe grehom (2 Korinćanima 5: 21). Da, svoj život menjao je za smrt, za nešto što propada, nešto što ne traje, radi ljubavi prema čoveku. Isus govori, ali do njihove svesti ne dopire koliko ih On u stvari voli. „Još noćas – rekao je – svi ćete se o mene sablazniti, a ti, Petre, tri puta ćeš me se odreći pre nego što se petao oglasi“ (31. i 32. stih).
Bio je tu pored Njega još neko. Da li znaš ko? Ti. Da, baš ti koji ovo čitaš ili slušaš. Dok tvoji roditelji još nisu postojali, dok još nisi bio planiran, i dok nisi bio u utrobi majke svoje, Hrist je mislio na tebe. Njegovo srce kucalo je za tebe, krvarilo za tebe. Slika u Njegovim očima bila je tvoja. Osećao je samo pritisak, bol, teret tvog života, grehe i prljavštine koje činiš, i koje su pritiskale Njegovo srce. A On je nevin, čist i pravedan, ali proglašen krivim, tvojih greha radi.
Onda je došao na Maslinsku goru, svestan da je došao čas da izvrši volju svoga Oca. Pod teretom i u smrtnom strahu, znoj je lio sa Njega kao kapi krvi. Nedaleko od Hrista, njegovi najmiliji su spavali. „Tada mu se pojavi anđeo sa neba, pa ga je snažio“ (Luka 22: 43).
Počeo je da ispija gorku čašu. Okovan lancima, ismejan, podvrgnut rugu i sramoti, pljuvali su ga, bičevali i krunisali trnjem. Noseći krst ka Golgoti, video je ko je važan i za koga ovo čini. Ponovo izgovara tvoje ime. Da li čuješ Njegov poziv? Da li čuješ da su ti gresi oprošteni? Otvori vrata svoga srca i pusti ga da uđe (Otkrivenje 3: 20), da ti grehe oprosti, da te očisti i posveti. On je tvoj Spasitelj.
Neprijatelj nakratko misli da je pobedio, ali se sve ono što je čovek gradio svojom rukom srušilo. Na temelju ljudske građevine nije ostalo ništa. Isus je srušio Hram i izgradio nov za tri dana, kako je i obećao (Jovan 2: 19). Mnogi to tada nisu videli. Da li ti danas vidiš? Pobedio je smrt, doneo život, očistio vas krvlju svojom i pripremio za susret sa našim Ocem.
Nevesto Hristova, da li vidiš sliku svog života u Njegovim očima? Da li iz Njegovog primera vidiš koliko je važno razgovarati sa Ocem? Crkvo, ne spavaj! Ne dozvoli da te u ovom vremenu umor nadvlada! Živi u ljubavi Očevoj, u istini Hristovoj, i u sili Svetoga Duha!
Autor: Miroslav Vlajnić
