Grčka anegdota priča o čoveku koji je otputovao u Atinu sa željom da mu se posreći da upozna proslavljenog mudraca Sokrata. Stojeći ispred omanje kućice pitao je osobu koja je izašla, gde može pronaci mudraca. “Eh, i ja ga tražim čitavog života” odgovorio je Sokrat.
Izuzetno važno pitanje koje su nam, verovatno postavili bar jednom, i koje postavljamo, ako smo iskreni, sami sebi: Ko sam ja?
Odgovori uvek budu slični. To je naše ime, naša profesija i tako redom. A sve to – nismo mi.
Međutim, ima među nama onih koji znaju odgovor. Iz dana u dan se utvrđuju u presvedočenost mesta koje imaju u Gospodu.
Da se podsetimo malo. Sestra Katica Nikolić, nije više među nama, imala je poseban način pripreme za odlazak na službe.
To je bilo obavezno analiziranje garderobe, šta se sa čim slaže i da li je dobro ispeglano, neizostavna frizura… Na nestrpljenje okoline odgovarala bi da: “ona nije makar ko i ne ide bilo gde”. Ona je “carska kći” a sprema se da se pojavi ispred “svog kralja”.
Sestra Katica se nije tražila celog svog života. Našla se, bila je pronađena! Uživala je u mestu koje joj je dodeljeno milošću Božijom. Utvrđivala se u tome ko ona zaista jeste – dete Božije, ljubljeno dete Božije!
Znala je da je njeno ime urezano na Njegovim dlanovima. Poznavala je svog Stvoritelja.
Često se setim njenih reči : “JA sam carska kći”.
Da li se tražimo celog života i polako postajemo umorni? Da li smo se našli i uživamo na tom jedinstvenom mestu spasenih?
Ko sam ja? Odgovor je naša svakodnevica. Naša osećanja koja je prožimaju. Naša reakcija i način nošenja svega što taj dan sadrži.
“Ja stvoritelja znam, život daje mi. Prije neg’ me stvorio, poznavao me On. On moje ime zna, i svaku misao. On vidi suze sve i čuje molitve. Ja Spasitelja znam, Njemu pripadam. Odbacit neće me, ma gde god bio ja…”
Beskrajno me raduje pevanje citirane pesme. Kad god se nađem u slepoj ulici života svojom nesmotrenošću ili nedostakom mudrosti, pevam reči navedene pesme.
Moje ime, koliko god mi delovalo neverovatno, urezano je na Njegovim dlanovima. Moj Spasitelj zna ko sam ja. I mnogo više od toga – govori meni ko je On! Časti me svojom bezrezervnom ljubavlju, neiscrpnom milošću, obnavljanjem nade…
Srce mi govori da stanem i da se smirim u Njemu! Da se odmorim u Onome ko ima – i jeste sve! Treba li više od saznanja da si dete Božije i da te sam Bog ljubi?
Ko sam ja?
Staće neko ispred mene i očekivati, kao od Sokratove kuće, mnogo više. Odgovor nije, i ne sme da bude isti: “Eh, i ja ga tražim čitavog života”. Naprotiv – našao me je moj Spasitelj! On živi, a i ja sa Njim! I kada sve izgleda drugačije – ova istina živi : “On moje ime zna…!
Autor: Dana Boronka